U tijeku prijave za besplatnu školu rezidbe voćaka i vinove loze

 

Federalni agromediteranski zavod iz Mostara po deseti put za redom organizira ”Zimsku školu rezidbe loze i voćaka”.

Škola je besplatna, a namijenjena je svima koji žele znati kako na kvalitetan način obaviti rezidbu vinove loze ili voćnih vrsta, kao što su – šipci, smokve, jabuke i trešnje.

Za školu se mogu prijaviti svi zainteresirani koji žele obaviti kvalitetnu rezidbu u svom vrtu, vinogradu ili voćnjaku, kao i oni koji se istim poslovima žele baviti na većim površinama, odnosno vršiti rezidbu u plantažama.

Obuka će se sastojati od praktičnog i teorijskog dijela.

Zainteresirani se mogu prijaviti do 31. siječnja 2021. godine u prostorijama Federalnog agromediteranskog zavoda u Mostaru, Ulica Biskupa Čule 10.

Jagnjenje ovaca – šta raditi, kako pomoći?

 Jagnjenje ovaca je prirodan proces i u 90% slučajeva se odvija bez nekih posebnih problema i pomoći čobanina. To ne znači da ne treba ovci pomoć u pojedinim slučajevima, pošto znamo da ovce daju blizance pa često i trojke. U ovakvim slučajevima porođaj potraje duže pa samim tim je čovekova pomoć neophodna.

Znaci jagnjenja

1. Ovca se odvaja od drugih grla u stadu i drži se po strani
2. Stidnica je nabubrela crvenkaste boje, a vime je nabreklo
3. Ovca ispoljava uznemirenost i uzbuđenost, često udara nogama po podu i slabije uzima hranu
4. Sluzav iscedak iz stidnice pojavljuje se nekoliko dana pre jagnjenja
5. Ovca često leže, ustaje, zabacuje glavu unazad, koluta glavom i oblizuje usta
6. Na 2- 3 dana pred jagnjenje trbuh se naglo spušta, a gladne jame su jako izražene,
7. Ovca takođe vrlo često mokri, uznemirena je i bleji.

Za uspešno bavljenje ovčarstvom i ostvarivanje dobrih rezultata u ovoj proizvodnji od izuzetnog značaja je stalan nadzor stada – prisustvo čoveka. Veliki broj jagnjadi pa i ovaca ugine usled nedostatka prisustva i pomoći odgajivača (čobanina) u momentu jagnjenja.

Razlozi zbog koji se često dešava ovakav ishod su sledeći:

• Ovca ne prihvata svoje jagnje po porođaju napušta ga i ono ugine od hladnoće i gladi. To se naročito dešava kod prvojagnjenica i slabo hranjenih ovaca – loša kondicija pa je i instinkt materinstva slabo izražen ili su iscrpljene od teškog porođaja pa se odmaraju.

• Nevitalno rođeno jagnje, ne može da ustane da bi uzelo kolostrum i ugine od gladi pošto oslabi instinkt za sisanje.

• U slučaju dugog i teškog jagnjenja ili zbog zapušavanja disajnih kanala sluzom jako često dolazi do uginjavanja ukoliko nema prisutnog čobanina da pruži pomoć.

• Ukoliko je jagnje jedinac, ono je i krupnije ili zauzima nepravilan položaj, u tim slučajevima jagnjenje bez pomoći čoveka vrlo često uginjava.

Jagnjenje ovaca – šta raditi, kako pomoći?

Normalno jagnjenje

Ukoliko je sve normalno, jagnjenje traje od 15-40 minuta, u situacijama kada se nešto komplikuje potraje duže, 1-2 časa. Ovce se najčešće jagnje u večernjim časovima u intervalu od 17-21 h. Tokom jagnjenja ovca najčešće leži, ali može i stajati što je najčešće u završnoj fazi porođaja istiskuje plod. Pri jagnjenju najpre se pojavljuje vodenjak, koji pod uticajem porođajnih napora puca a zatim se istiskuje plod. Ako je položaj ploda pravilan najpre izlaze prednje noge između kojih se nalazi glava a zatim i celo telo.

Ukoliko je ovca slaba ili iscrpljena, porođajni napori su takođe slabi, pa joj se mora pomoći povlačenjem za prednje noge kada se jave naponi ali sa povlačenjem treba prestati čim prestane ovca da daje napone. Dešava se da je jagnje okrenuto suprotno zadnjim nogama prema izlazu pa ako se porođaj produži dolazi do ugušenja ploda. Ukoliko se radi o prvojagnjenici ovakav položaj ploda može da stvori probleme i dovede do uginuća jagnjadi pa i ovce.

Ukoliko ovca ima blizance pa i više jagnjadi, to se ponavlja dok svi ne budu istisnuti. Tada uglavnom porođajni naponi se smanjuju i prestaju, ali se ponovo javljaju slabijeg intenziteta kako bi se izbacila i posteljica.

Zbog toga je potrebno pratiti tok jagnjenja, i ako je on normalan, nije potrebna nikakva pomoć od strane odgajivača. Ukoliko se porođaj iz bilo kog razloga oduži, a nismo u mogućnosti da ovci pomognemo, što pre treba potražiti pomoć stručnog lica.

Ako se ovce jagnje u periodu kada još idu na pašu, ovčar mora pažljivo da posmatra svoje stado naročito pre isterivanja na pašnjak da bi se ovce koje “najavljuju” jagnjenje ostavile u ovčarniku.

U najvećem broju slučajeva jagnjenje se odvija normalno, na prirodan način. Međutim, ima slučajeva kada je jagnjenje teško i kada je pomoć neminovna. Ovčar mora da bude spreman da pomogne ukoliko se jagnjenje produži duže od 1h.

Tri osnovne stvari se moraju u tom slučaju ispoštovati:

1. Pravilan položaj ovce,
2. Higijena i
3. Nežnost i strpljivost
   

Ako se poštuju ova tri pravila i vrlo malo praktičnog znanja, gotovo uvek je moguće spasti ovcu i jagnje. Odgajivač mora oprati ruke i namazati. Takođe treba oprati deo oko stidnice ovce vodom i sapunom. Ulje (zejtin) treba izbegavati u većoj količini jer vrši nadražaj materice.

Jagnjenje

Ukoliko je položaj jagnjeta pravilan, to znači da su dve prednje noge i deo glave vidljivi, dok smetnja pri porođaju može da bude prouzrokovana krupnoćom jagnjeta. U tom slučaju jagnje mora da izvučemo pažljivo vezivanjem za prednje noge užetom. Povlačenje užeta mora da se poklapa sa porođajnim naponima ovce. U isto vreme sa slobodnom rukom odgajivač maže uljem stidnicu i širi porođajne kanale prstima. Ako prednje noge i glava nisu vidljivi, a istovremeno položaj jagnjeta nepravilan, ovčar mora pokušati da uvlačenjem ruke unutar ovce dovede plod u normalan položaj. Ovaj postupak mora biti urađen sa puno nežnosti i opreznosti kako ne bi oštetili nežno tkivo materice i vagine.

Utvrđivanje disanja

Posle porođaja, ovca oliže jagnje i osuši, ukoliko toga ne bude, čobanin osuši jagnje sa suvom slamom i oslobodi najpre od sluzi sa nozdrva, kako ne bi došlo do gušenja. Ako je pri teškom porođaju jagnje nevitalno ili jedva pokazuje znake života, treba mu obrisati nozdrve i pristupiti oživljavanju putem veštačkog disanja-masažom.
Pupčana vrpca

 

Jarići – njihova nega posle uzimanja kolostruma

 

Posle uspešnog jarenja potrebno je puno pažnje da odrastu jarići – njihova nega traje više meseci. Preporučeno je da koza 3 – 4 dana ostane sa svojim jarićima uposebnom prostoru, manja je opasnost od gaženja malih od drugih koza ili već većih jarića, i kasnije obostrano prepoznavanje po mirisu i meketanju nije problematično. Na ovaj način uzimanje kolostruma u prvim satima neće biti ometano, a omogućiće i redovito sisanje, što je od osobite važnosti u prva tri dana života jarića.

U intenzivnom uzgoju se jarići odvajaju od koze nakon 3-5 sati (odmah po uzimanju kolostruma) i nastavlja se njihov uzgoj u posebnim boksovima uz veštačko grejanje (grejalice sa infracrvenim spektrom). Tokom 3 – 5 dana se hrane mlekom koze a nakon toga veštačkim mlekom sledećih 5 nedelja.

“U najvećem broju slučajeva jarad su odmah po rođenju olizana i osušena od majke, posle kraćeg odmora ustaju i veoma brzo traže sisu kako bi sisali. Neretko se dešava da su sise koze začepljene i to sprečava slabiju jarad da uzmu kolostrum. U tim slučajevima neophodna je pomoć odgajivača koja se sastoji u izmuzanju nekoloko mlazeva iz sisa (u neku posudu), kako bi se očistili sisni kanali. Posle toga jare uhvati sisu i nastavi samo dalje normalno da sisa. Važno je da se prvih nekoliko dana kontroliše da li jare sisa redovno, da li je uz majku i da li koza ima dovoljno mleka.

Za jarad koja su slabo vitalna, jedini način da se kolostrum ubaci u usta je putem spreja ili ubacivanjem kolostruma direktno u želudac pomoću tankog elastičnog creva koje se spušta u jednjak i špricom ubrizgava. Brzo uzimanje kolostruma posle jarenja je vrlo važno za njegovo preživljavanje. Naročito je važno da jare popije što više kolostruma u prvih 48 sati. U prvim danima jarad sisaju od 4-6 puta. U slučaju da se desi da majka novorođenog jareta ugine, ili je ojarila veći broj jaradi i nema dovoljno mleka, neophodno je koristiti za ishranu takvih jaradi koze ,,dojilje“. Ako u stadu nema dovoljno surogat majki jarad se moraju hraniti flašicom.” – Zoran Milošević, PSSS Novi Sad

Jarići – njihova nega posle uzimanja kolostruma

Dakako da kozi majci treba osigurati dovoljne količine sveže vode, koju u prva 3 dana po jarenju moramo menjati dvaput dnevno. Visokomlečne koze u prvim danima mogu popiti i do 10 litara vode.

Što je koza manje mlečna, popiće manje vode. Vedro s vodom mora biti smešteno tako da bude onemogućeno onečišćavanje izmetom, mokraćom, prljavom dlakom, prljavim nogama itd.

Važno je takodje da kozi majci osiguramo najkvalitetnije seno. Prvog dana po jarenju u potpunosti treba izbegavati hranjenje krepkim krmivima. Bolje je kozi dati 2 – 3 jabuke, i to malo natrule.

Veliki plod – iscrpljena koza

Ako je majka nosila veliki plod i očita je iscrpljenost, moramo joj na neki način brzo nadoknaditi izgubljenu tečnost, minerale i vitamine.

Šta uraditi?

4 litre vode zagrejemo do najviše 38° C i u njoj stalno mešajući otopimo:

• 2 kafene kašike kuhinjske soli,
• 1 kafenu kašiku Natrijum-bikarbonata
• 8 supenih kašika grožđanog šećera ili meda (ni u kom slučaju ne otopiti smeđi šećer od trske, ili pogotovo ne beli šećer od šećerne repe)

Prelijemo u odgovarajuću posudu, ohladimo – nikako ne ispod 25° C i ponudimo kozi da pije. Koza u većini slučajeva halapljivo počne piti. Koji put potrebno je i malo nutkanja i strpljenja. Doziranje mora biti vrlo precizno jer veća koncentracija nekih sastojaka može izazvati kobne posledice. Ovaj elektrolit treba koristiti kod proliva u kozlića, odnosno svakog oporavljanja koza i kozlića od bolesti.

Prirodno ponašanje jarića

Ne poznajući prirodno ponašanje jarića, uzgajivači često postavljaju suvišna pitanja. Najčešće su to vezivanja kozlića različitim vezivima za kozu-majku, itd.

U prirodnim uslovima jarići rastu u stadu i sišu majke više meseci, i tako sve dok koze ne zasuše. Doduše, ne postoji trajni kontakt koze majke i jarića.

Za prvih nedelja, ovisno o vrsti terena, jarići se kriju u stene ili se povuku u šikaru, grmlje itd. Za to vreme koze majke u potrazi za hranom mogu se i dosta udaljiti.

Samo 3 – 4 puta dnevno posebnim meketanjem zovu svoje jariće na sisanje. Nakon te faze jarići veselo izviđaju i otkrivaju novi svet. Pronalaze svoje vršnjake i pod nadzorom jedne stare koze formiraju grupu, “koziju školu”, koja je sve nezavisnija i često je vidite u zajedničkom trku.

Svoje majke traže samo kad su gladni ili ako majke osete da su vimena puna, pa ih zovu meketanjem.

Kod burskih koza izraženo je odvajanje odraslog jarca od koza, a najčešće se “jareća škola” skuplja oko odraslog jarca. Što je jarac stariji, okupljanje je izraženije.

Jareća škola

Uzgajivači mlečnih koza sigurno ne žele da jarići dugo sišu mleko. Prirodni uslovi u suprotnosti su s odvajanjem jarića od svojih majki odmah kad posišu kolostrum i prve količine mleka. O idealnom vremenu odvajanja mišljenja nisu usaglašena, rasprave su u toku i trajaće još dugo.

Prostor “jareće škole” mora pre svega biti svetao, suv i bez promaje. Bude li tako, i najmanji jarići bez problema će podneti temperature i od 8° C. Jarić kojem je hladno ima lagano nakostrešenu dlaku na leđima. Jarići su još mali i zahtevaju malo prostora, i za zagrevanje tog malog prostora, ako je potrebno, uzgajivači mlečnih koza uglavnom se posluže jednostavnim grejalicama. Najčešće su to infracrvene lampe (kao i kod prasića). Ispod ili ispred bilo kojeg grejanog tela morate postaviti zaštitnu rešetku, koja će ga štititi od doskakivanja jarića, ili da grejno telo ni u kom slučaju ne može pasti među životinje.

Kako jarići rastu, postaju otporniji i veći, traže i veći prostor. Jarići su vrlo veseli, ako im se u njihov prostor stave neki panjevi, okrenuti sanduci, pa i veliko kamenje, poslužiće im zasigurno za njihovo penjanje. Nije dobro ako se jarići ne mogu penjati, u tom slučaju vrlo često trče “po zidovima”, što inače nazivamo “zid smrti”. Takve igre često su kobne – probajte zamisliti što se događa u utrobi kozlića u trci vertikalnom stranom zida.

Značaj kalcijuma u ishrani životinja

 

U telu se kalcijum nalazi najvećim delom vezan sa fosforom. Zajedno sa njim čini oko 75% procenata životinjskog tela. Iskorišćavanje Ca iz hrane i njegov promet zavise od količine fosfora u hrani i prisustva vitamina D. Zato je opravdano paralelno razmatranje ova tri sastojka. Izrazit višak sadržaja fosfora u hrani sprečava iskorišćavanje kalcijuma iako se ovaj nalazi u hrani u optimalnoj, potrebnoj količini. Slično se dešava sa fosforom kada je kalcijum u izrazitom suvišku. Otuda se govori o optimalnom odnosu kalcijuma i fosfora, a kao optimalan uzima se odnos koji postoji u kostima 2:1.

Značaj kalcijuma u ishrani životinja

U praksi ishrane domaćih životinja odnos kalcijuma i fosfora u hrani je često znatno širi na primer do 6:1 kod preživara na ishrani senom (naročito na ishrani leptirnjača) i do 1:5 kod svinja na ishrani žitima. Izgleda da su preživari bolje adaptirani na široke odnose kalcijuma i fosfora, nego nepreživari.

Kod šireg odnosa Ca i P u hrani neophodna je, za njihovo potpuno korišćenje, veća količina D vitamina. Kod obilja D vitamina odnos Ca i P gubi značaj kao faktor, koji utiče na njihovo iskorišćavanje. Što je odnos optimalniji potreba u D vitaminu se smanjuje, ali i kod optimalnog odnosa i dovoljne apsulutne količine Ca i P neophodan je vitamin D za njihovo korišćenje.

Kalcijum iz hrane resorbuje se (vari se) 30-50 %, kako je to potvrđeno u ogledima sa radioaktivnim kalcijumom. Resorpcija Ca (i P) u vreme mlečne ishrane iznosi 95-99%.

Resorbovani kalcijum u višku deponuje se u kostima koji služe kao depoi kalcijuma. Ove rezerve mogu da budu tolike da pokrivaju tekuće potrebe životinje u toku 3-4 meseca uz kalcijum iz hrane, koji sam nije dovoljan za pokriće ovako visokih potreba.U ishrani preživara i konja češći je nedostatak P nego Ca. Obrnuto je kod svinja i živine.

Višak Ca u hrani (2-3 puta veće količine od potrebnih) nepovoljno utiče na resorpciju P i na resorpciju mangana, cinka a verovatno i drugih oligoelemenata i vitamina A.

Paša i seno bogati su kalcijumom. Kao naročito bogati izvori kalcijuma služe razni oblici CaCO3: kreda, krečnjak, mramor, zatim koštano brašno, ljuske od jaja i školjaka i slične materije. Ova mineralna hraniva sadrže 30-38% Ca. Potreba u Ca kreće se od 0,2-0,6% kod biljojeda zavisno od doba života i proizvodne kategorije, kod svinja od 0,5 do 0,8%, kod živine od 0,8 do 1,2% i kod koka nosilja od 2,5-3,5% u suvoj hrani.

Svinjarstvo bez perspektive u 2021. godini ili … ?

 Svinjarstvo u Srbiji bez perspektive za sledeću godinu? Sa svih strana iz Evrope poručuju da će kriza u uzgoju svinja u Nemačkoj trajati do polovine 2021. godine – znači uvoz će biti više od 40.000 tona mesa ili “nazovi” mesa.

Srbija godišnje utovi 2,7 – 3 miliona svinja. Uz prosečnu potrošnju po stanovniku to je nedovoljno. Uzgajivači sada ne znaju šta ih čeka u 2021. godini i ne nadaju se dobrim vestima. Država opet kasni sa subvencijama i “živi” novac ne stiže do proizvođača kada su sada u velikoj nevolji. Uz visok rast cena sirovina za proizvodnju stočne hrane “makaze cena” su odsekle zaradu uzgajivačima. Prosečno je stočna hrana poskupela za 16% i to nije bilo moguće preneti cenovno, pri otkupu svinja od strane klaničara jer oni ne žele da se odreknu ekstra – profita. Momentalno cena “žive vage” svinja je 120 dinara za kilogram – ispod proizvođačke cene i sada se beleži čist gubitak u tovu.

Znamo da je tov svinja podložan cikličnoj promeni cena i da se račun svodi tek nakon perioda od 4 – 5 godina, ali sada će mnogi mali uzgajivači zatvoriti farme jer novi ciklus proizvodnje je u minusu, a da nije ni počeo.

Država pomaže uzgajivače, ali kasni sa uplatama subvencija i sa uvođenjem restriktivnih mera pri uvozu mesa iz EU (iz hladnjača u kojima je ležalo 6 meseci). To su moguće jer te mere zaštite svoga tržišta nisu zabranjene – to su indirektne mere koje otežavanja uslova pri uvozu svinjskog mesa, ne kršeći SSP sa EU.

Ponovo će dobit završiti kod klaničara i trgovaca jer oni dolaze do “živog” novca koji na kašičicu isplaćuju uzgajivačima za njihov polugodišnji rad. Kako rešiti Gordijev čvor za uzgajivače svinja? Samo uspostavljanjem vertikalnog povezivanja uzgajivača, klaničara i trgovaca. Da li je to moguće? Nažalost u Srbiji je to teško, ali nije nemoguće.

Šta onda učiniti? Rešenje nam nudi danski model uzgoja, prerade i prodaje svinja i svinjskog mesa i prerađevina od njega. Interes tih velikih zadruga (kooperativa) je profit, ali svi u proizvodno i prerađivačkom lancu rade za dobrobit svih članova. Proizvođači nisu suprotstavljeni prerađivačima, nisu protiv trgovaca jer su oni sve to u jednoj zadruzi (kooperativi).

Svinjarstvo bez perspektive?

Šta država može da pomogne? Da poveže naučne institute, savetodavce, odobri povoljne kredite uzgajivačima da udruženi osnuju složene zadruge i tako prerađevine i sveže meso prodaju sami na tržištu. Tako će u startu biti povoljniji u ponudi od klasičnih klaničara i trgovaca jer samo profit nije jedini cilj. Zadrugari vode računa i o tome koliko porodica ekonomski egzistira od toga rada. Treba tu višegodišnjeg napora, planiranja i sloge među članovima zadruge, ali rezultat će upravo rešiti sadašnji problem – ucene klaničara i trgovaca.

Država ima svoju ulogu u promociji genetskih boljih rasa svinja, u dodeli finansijskih sredstava (ali ne kao sada – da pare, zadrugari kupe opremu koja ne odgovara njihovim potrebama i ostanu bez finansija za proizvodnju sa opremom koju malo koriste), u povezivanju instituta sa proizvođačima (stalne obuke – kako uzgajati svinje da se dobije bolja mesnatost svinja, smanje troškovi u uzgoju, ustupanjem prostora za preradu od bivših kombinata, angažovanjem stručnjaka iz oblasti tehnologije uzgoja, prerade, trgovine, marketinga kojima će država plaćati platu u prvoj godini rada…). To je mnogo manje nego subvencije od 20 – 50.000 evra po radnom mestu inostranim kompanijama.

Dugoročno ste rešili problem proizvođača, podstakli razvoj te regije, zaposlili domaće stanovništvo i doprineli da domaća proizvodnja bude sa višim stepenom prerade – moguće i da dospe na inostrana tržišta jer svi znamo za italijanski Prosciutto di Parma, španski Jamón Ibérico čija cena je od 50 do 80 evra za kilogram – gde je naša šunka, kulen i pršut na trpezama u EU? Tu država može da puno učini svojom infrastrukturom i logistikom.

Ne smemo zaboraviti ni zdravstveni aspekt ishrane domaćeg stanovništva uvezenim svinjskim mesom – naši uzgajivači koriste non GMO soju u procesu proizvodnje dok je uvezeno meso svinja koje se hrane GMO sojom iz Brazila i Argentine. Da li je to bezbedno – mišljenja naučnika su različita, ali zašto rizikovati zdravlje svojih građana – radi većeg profita? Ne zaboravite da te paštete i viršle jedu naši najmlađi!

Mehanizacija tokom zime mora biti zaštićena!!!

 

Mehanizacija tokom zime –  Veoma često možemo videti u ekonomskim dvorištima naših poljoprivrednih domaćinstava nezaštićenu i zapuštenu poljoprivrednu mehanizaciju i priključne mašine. Mnogi kvarovi i neispravnosti uzrokovani su upravo nedomaćinskim čuvanjem i neadekvatnom brigom o mašinama u koje su uložena značajna materijalna sredstva.

Nije dovoljno parkirati traktor, kombajn ili bilo koju priključnu mašinu pod nadstrešnicu, garažu ili još gore pod vedrim nebom i ostaviti ga do proleća.

Mehanizacija tokom zime

• Prvo moramo pregledati mašinu, uveriti se da je u ispravnom stanju a zatim je očistiti, osušiti i podmazati. Ove radnje osiguraće da vlaga koja uzrokuje koroziju ne bude u blizini vitalnih delova mašine, pa samim tim sprečava rdju na osovinama ležajevima i drugim pokretnim delovima što kasnije može prouzrokovati kvarove i zastoje u radu, materijalne troškove i smanjenje vrednosti naše mehanizacije.
• Najbolji način pranja mašina je pranje mlazom vode pod visokim pritiskom i sušenje pojedinih delova komprimovanim vazduhom. Ulaganje u kompresor i uredjaj za pranje nije velika investicija i sigurno će se brzo vratiti kroz smanjenje troškova za popravljanje i održavanje mašina.
• Neki delovi mašina kritičniji su od drugih. Na kombajnu, na primer, važno je odstraniti nečistoće oko ležajeva i svako nakupljanje slame oko ležajeva. Druga kritična tačka je spremnik za zrno i mesto gde je postavljen motor. To je opasno jer suva slama na tim mestima iduće sezone može izazvati požar.
• Važno je osušiti mašine ali isto toliko je važno i čuvati ih suve tokom zime. Plužne daske i druge manje osetljive delove namazati preradjenim uljem a ležajeve i važnije sklopove podmazati specijalnim sredstvima. Posle podmazivanja pokrenuti mašine da bi se mast ravnomerno nanela i zaštitila sve delove ležaja. U toku zime povremeno treba mašine pustiti u rad ili ih kratkotrajno pokrenuti.

Važni saveti

Ako ostavite heder na kombajnu spustite ga na drvene podloške da bi se smanjio pritisak u hidrauličnom sklopu.

1. Uvucite klipove hidrauličnih cilindara na mašinama da bi se sprečilo zamrzavanje.
2. Pri spremanju mašina sa pogonskim remenjem smanjiti napetost remenja jer će se prilikom hladjenja prirodno skratiti i istegnuti.
3. Lance poskidati i staviti ih u posudu sa preradjenim uljem.
4. Proveriti preporučeni pritisak u gumama i ukloniti mast i ulje sa guma.
5. Proveriti akomulatore i poskidati kablove za napajanje, dopuniti ih destilovanom vodom.
6. Rezervoar goriva napuniti da bi se sprečila kondenzacija i korozija sa unutrašnje strane.
7. Vodu u sistemu za hladjenje zameniti antifrizom
8. Na novijim mašinama i uredjajima proveriti garancije i servisne knjižice, kao i uputstva za održavanje.
9. Sprečiti pristup glodarima do vitalnih sklopova, pogodnim materijalom zatvoriti ulaze sistema za ventilaciju ili slične otvore ili postaviti otrovne mamke.

Japanska prepelica – uzgoj i ekonomski efekti

 

Japanska prepelica je zahvalna za uzgoj, dobrobit zdravlja, Vašem prihodu. Možda je to mogućnost da dopunite Vaš budžet, da Vam se uložena sredstva vrate veoma brzo.
1. ISHRANA

Japanska prepelica hrani se posebno spravljenim koncentratom koji sadrži sve što je potrebno za njezin normalan život. Uzgajivači sami spravljaju smjesu pri čemu moraju voditi računa o dovoljnoj količini vitamina i minerala za njihov uspješan razvoj. Temperatura u kojoj obitavaju treba biti od 16°C do 18 °C, a obzirom da ne zauzimaju veliki prostor mogu se držati zajedno s ostalom peradi. Brzo napreduju pa se prva jaja mogu očekivati za cca. 50 dana starosti. Svakih 17 sati snesu po jaje, a najbolje rezultate daju ukoliko se drže u malim kavezima praktičnima kako za hranjenje tako i za sakupljanje jaja.

 2. KARAKTERISTIKE

 Japanska prepelica spada u red sitne peradi. Njezina dužina je 18 cm od ?ega 3 cm otpada na rep. Smeđe-siva boja perja je standardna, dok se mutacijom gena može dobiti čak i bijela koja je iznimno cijenjena.

Mužjaci imaju malo šira i izbočenija prsa, a tamna pjega nalazi se na podvratku i iznad očiju. Jako su agresivni što posebno pokazuju reakcijom na uljeze odnosno druge mužjake u svom jatu. Jedan petao podmiruje 3 do 5 ženki, a ako je u jednom kavezu više pijetlova sukobi među njima su česti, a time i uginuća slabijih mužjaka.

 3. JAJA JAPANSKE PREPELICE I NJIHOVA KONZUMACIJA

Već nekoliko stoljeća se u japanskoj, kineskoj i ruskoj literaturi nalaze članci o ljekovitosti jaja japanskih prepelica za ljudski organizam, a posebice za krv, krvotok, jetru, želudac, bubrege i mozak. Osim toga, jaja povoljno djeluju na metabolizam uopće, jačaju kondiciju i imunitet organizma.

 Po hemijskom sastavu, jaja japanske prepelice sadrže, u odnosu na kokošja: 5 puta više fosfora i kalija, 7 puta više željeza i 10 puta više vitamina B kompleksa. Pored toga, u znatnoj mjeri sadrže vitamin A i izvjestan broj aminokiselina, što ih ?ini iznimno zdravom namirnicom. Ne sadrže kolesterol, a sa samo 15 kalorija predstavljaju pravu energetsku vrednost.

Jaja japanske prepelice koriste se za lije?enje: arterioskleroze, posljedica srčanog infarkta, povišenog kolesterola, povišenog tlaka, čira na želucu i dvanaesniku, dijabetesa, tuberkuloze, bronhijalne astme, migrene, anemije, kancerogenih bolesti. Pri liječenju navedenih bolesti potrebno je popiti kuru od 240 jaja, koja se piju svježa, razmućena, natašte i pola sata prije doručka. Konzumiraju se sama ili s dodatkom šećera ili meda (ukoliko nije riječ o dijabetesu), limunovog ili kakvog drugog soka.

INKUBIRANJE

 Za masovniju proizvodnju prepelica dolazi u obzir samo veštačko inkubiranje. U tu svrhu se koriste specijalni inkubatori za leženje jaja prepelica ( horizontalni i vertikalni inkubatori ), a i savremeni automatski inkubatori za piliće.
Pre ulaganja, temeljno se očisti unutrašnjost inkubatora i sama prostorija, dezinfikuje i gasira formaldehidskim parama ( na 1m2 prostora koristi se 21ml 40% formalina, 17 g kalijumpermanganata i 21 ml vode; prostorija se mora zagrejati na 26-30 C. a samo gasiranje traje 12 časova ). Po isteku vremena gasiranja, prostorija se otvori i dobro provetri najmanje 72 sata. Tokom inkubiranja, koje traje 17 dana, kontrolišu se temperatura, vlažnost i okretanje i vodi evidencija o tome. Normalna temperatura u inkubatoru je između 38,2-38,5 C.

 Objekat za prepelice mora se graditi tako da im obezbede potpunu zaštitu, pruži punu udobnost i svetlosni stimulans primenom vešta?kog svetla kada je to potrebno. Treba ga graditi adekvatno potrebama ptica, da je lak za održavanje, a u njemu oprema da je pravilno raspoređena. U gajenju prepelica moguće je ostvariti visok stepen mehanizacije i automatizacije proizvodnih procesa. U intenzivnom gajenju važan tehni?ko-tehnološki uslov je gradnja objekata zatvorenog tipa, koji mogu biti sa prozorima, ili bez njih. Veli?ina objekata za gajenje prepelica može biti različita, što zavisi od veli?ine jata. Prema tome, veličina objekata za smeštaj prepelica može da bude od nekoliko desetina m2 ( 20 – 50m2 ), pa do tipskih objekata od 500 m2 korisne površine.

Smeštaj i objekti za uzgoj prepelica
Prilikom smeštaja mora se voditi računa da su prepelice vrlo živahne, plašljive i poludivlje ptice. Farme za gajenje prepelica u podnom sistemu držanja je poželjno graditi po principu fazanerija, sa zatvorenim objektima ispred kojih se nalaze veliki ispusti (volijere). Ukoliko se gaje prepelice nosilje u kavezima onda se farme grade kao živinarnici za koke nosilje.
Životni prostor – japanska  prepelica  je veoma bitan preduslov za uspeh gajenja. Na 1m2 podnog prostora može se gajiti 80-100 ptica do uzrasta od 5 nedelja. U sistemu tova prepelica na 1 m2 gaji se 70-80 ptica. Za odrasle prepelice u kaveznom sistemu držanja dovoljno je da se obezbedi 12,5-14,5 cm2 po ptici. Odrasle prepelice uspešno ?e se proizvoditi u podnom sistemu gajenja ako imaju 130 cm2 prostora po ptici. Ukoliko se grade i ispusti poželjno je da se obezbedi minimalno 1m2 za 5-10 ptica. U zajedničkim boksovima nisu potrebna gnezda jer prepelice nose po prostirci. To je razlog da se prepelice više gaje u kavezima. Odrasloj prepelici treba obezbediti 1,25 do 2,5 cm prostora na hranilici. Za napajanje, ukoliko se koriste okrugle standardne pojilice od 3 l, dovoljna je jedna za 80 pilića. Za odrasle se mora ispoštovati normativ 0,6 cm prostora na pojilici po ptici. Odrasle prepelice lako se naviknu na pojilice i šolja pojilice. Jedna takva pojilica trebalo bi da se postavi za svakih 5 ptica.

 Uslovi koji su potrebni za uzgoj japanska prepelica
Potrebna temperatura u prvoj nedelji uzrasta prepelica treba da je oko 35 °C, a kasnije se svake nedelje smanjuje za 3,5 °C, sve dok pili?i potpuno ne operjaju, a to je u uzrastu od 3-4 nedelje. Optimalna temperatura za nosilje je od 20 do 22 °C, a za brojlere 22 do 23 °C. Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće u rasponu od 60-75%. Objekti u kojima se gaje prepelice moraju se provetravati, ali se mora obratiti pažnja da se izbegnu direktna promaja i hladnoća. Sistem ventilacije mora biti takav da se obezbedi 4 – 6 m3 svežeg vazduha po 1 kg telesne mase na sat.

Svetlosni režim je takodje bitan za uspeh gajenja i treba da se prilagodi uzrastu ptica.
U zavisnosti od obima proizvodnje, postoje tri osnovna sistema smeštaja prepelica:

• avijarni,
  
• podni i
  
• kavezni.

Avijarni sistemi se obično koriste za odgoj i držanje egzotičnih prepelica, bilo napolju ili unutra. Podni sistemi se koriste za male i srednje farme. Komercijalne farme gde se drže ptice intenzivno, uveliko koriste samo kavezne sisteme, same ili u kombinaciji sa podnim sistemima.

Japanska prepelica – uzgoj i ekonomski efekti

 Meso prepelice je prirodna prava dijetalna hrana. Pomaže kod ljudi i dece, bolesnih i zdravih, kod ljudi koji imaju problema sa varenjem. Provereno pomaže kod osoba koje su imale razne operacije, kod iznemoglih i iscrpljenih. Osvežava, okrepljuje i vreća snagu tim osobama.

 Jaja japanske prepelice čuvaju se u hladnjaku na temperaturi do 5°C u trajanju do 30 dana. Zakonski propisi nalažu redovitu analizu zdravstvene ispravnosti jaja, me?utim, nisu za konzumaciju ona jaja kod kojih je očita oštećenost ljuske ( iz bilo kojeg razloga ) bez obzira na njihovu starost.

 Jaja su veoma bogata raznim vitaminima i mineralima. Jaja japanske prepelice sadrže čitav spektar vitamina A1, B1, B2, B6, B12, zatim sadrže kalcijum, fosfor, gvožde, lizin, cistin, metionin, a imaju i asparagonske kiseline. Normalno sve ime elemente jaja sadrže u miligramima, ali sasvim dovoljno da okrepi, osveži, ojača i regeneriše ljudski organizam. Bitno je znati i to da su jedino oplođena jaja, stvarno lekovita jaja.

 Pomoću lekovitih jaja japanske prepelice mogu se uspešno lečiti mnoge bolesti (normalno uz konsultaciju sa lekarom). Jaje japanske prepelice je lek budućnosti. 

 Prvenstveno, hemijski sastav: u odnosu na kokošije, jaje japanske prepelice ima pet puta više fosfora, sedam puta više gvožđa i deset puta više raznih vitamina. To je prava mala energetska bomba, a ipak, jedno jaje sadrži svega 15 kalorija.

Sadržaj jednog jajeta:

74,6% vode
13,1% belan?evina
11,2% masti
1,1% minerala i ostali enzimi

 Minerali:

 3,2 mg gvožđa
2,2 mg fosfora
0,5 mg kalcijuma

Vitamini:

300 IE vitamina A
0,1 mg vitamina B1
0,8 mg vitamina B2

 Ko bi trebalo da konzumira jaja japanske prepelice?

 Ve? je re?eno da jaja japanska prepelica pozitivno deluju na krv i krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak pa su namenjena onima koji imaju problema sa ovim organima, pa i u slučaju najtežih oboljenja, a preventivno mogu da ih koriste svi. Ipak, izdvojene su neke grupe za koje je terapija najpoželjnija:

• deca u razvoju
• starije osobe
• bolesnici i rekonvalescenti
• osobe sa posebnim režimom ishrane (dijete)
• sportisti i fizički radnici

 Prve godine liječenja preporučuje se uzimanje jaja japanskih prepelica u dvije kure, s pauzom od 3 mjeseca. U svakom slučaju, prije početka liječenja jajima, potrebno je konzultirati liječnika. Sumirane na jednom mestu, bolesti koje se mogu lečiti, kao i broj svežih jaja potrebnih za jednu kuru je sledeći:

Vrsta bolesti: kom. jaja:
Regulisanje krvne slike 60
Migrena 240
Otklanjanje napetosti, neuroze 60
Tuberkuloza 240
Regulisanje probave 120
Malokrvnost 240
čir u stomaku 120
Srčane tegobe 240
Bolesti jetre 180
Nervno rastrojstvo 240
Prolepšavanje tena 180
Postoperativno 240
Otklanjanje holesterola 240
Bronhitis 240
Regulisanje šećera 240
Teži oblik astme 1080
Arterioskleroza 240
Preventivno zdravi – dnevno 1-2

Za navedene bolesti, jaja se uzimaju u sirovom stanju.

 Prva tri dana se uzimaju po tri jaja, a kasnije po 5, što znači da kura od 120 komada traje 26 dana, a kura od 240 komada 49 dana.

 Deci ispod 10 godina davati po 4 jaja na dan,

 deci mladjoj od 5 godina po 3 jaja,

 deci mladjoj od 3 godine, po 2 jaja dnevno.

Jaja se konzumiraju odjednom i to ujutro na prazan stomak. Mora da prođe najmanje pola sata do uzimanja neke druge hrane. Od jaja se može pripremiti vrsta koktela da bi ga bolesnici lakše konzumirali. Mogu se uzeti nezaslaćena ili zasladiti šecerom ili medom. Mogu se umutiti kako bi se dobila  pena (ručno ili mikserom). U jaje se može, po želji, dodati sok od višnje, limunova kora, nastrugana jabuka, vanila, cimet, mlevena kafa, kakao itd. Prilikom pripreme, važno je da budu u sirovom stanju i da se upotrebi žumance i belance.
Bolesnici koji boluju od šecerne bolesti, razume se, moraju izbegavati zaslađivanje. Bolesnici koji imaju osetljivu žuč na jaja trebalo bi da počnu sa jednim jajetom dnevno, pa postepeno povećavati do 4 jaja dnevno i tako završe kuru. To neće imati posledice na ishod lečenja, jedino što če kura trajati duže.. Ukoliko žuč ne dozvoljava upotrebu jaja, odustati.
Dva meseca posle završetka kure, ako se za to ukaže potreba, kura se može na isti način ponoviti, a preporučljivo je, bar prve dve godine, uzeti dve kure, s tim da ne prođe više od šest meseci izmedju prve dve kure.
Jaja se mogu koristiti i ako se uzimaju drugi lekovi, izuzev u slučaju ako se koriste lekovi uz ?iju primenu lekar zabranjuje korišćenje belančevina (meso, mleko, jaja…).

 Sa sigurnošću se zna da su samo oplo?ena jaja lekovita. Od svog uzgajivača morate imate sve garancije da su jaja sveža i da se poštuju najviši standardi kvaliteta proizvodnje prepeličijih jaja.
NAPOMENA: Jaja japanskih prepelica nisu čudotvoran lek koji će izlečiti svaku bolest, ali je sasvim sigurno da uzimanje jaja neće štetiti organizmu, već naprotiv, može mu samo pomoći.