Svinjarstvo bez perspektive u 2021. godini ili … ?

 Svinjarstvo u Srbiji bez perspektive za sledeću godinu? Sa svih strana iz Evrope poručuju da će kriza u uzgoju svinja u Nemačkoj trajati do polovine 2021. godine – znači uvoz će biti više od 40.000 tona mesa ili “nazovi” mesa.

Srbija godišnje utovi 2,7 – 3 miliona svinja. Uz prosečnu potrošnju po stanovniku to je nedovoljno. Uzgajivači sada ne znaju šta ih čeka u 2021. godini i ne nadaju se dobrim vestima. Država opet kasni sa subvencijama i “živi” novac ne stiže do proizvođača kada su sada u velikoj nevolji. Uz visok rast cena sirovina za proizvodnju stočne hrane “makaze cena” su odsekle zaradu uzgajivačima. Prosečno je stočna hrana poskupela za 16% i to nije bilo moguće preneti cenovno, pri otkupu svinja od strane klaničara jer oni ne žele da se odreknu ekstra – profita. Momentalno cena “žive vage” svinja je 120 dinara za kilogram – ispod proizvođačke cene i sada se beleži čist gubitak u tovu.

Znamo da je tov svinja podložan cikličnoj promeni cena i da se račun svodi tek nakon perioda od 4 – 5 godina, ali sada će mnogi mali uzgajivači zatvoriti farme jer novi ciklus proizvodnje je u minusu, a da nije ni počeo.

Država pomaže uzgajivače, ali kasni sa uplatama subvencija i sa uvođenjem restriktivnih mera pri uvozu mesa iz EU (iz hladnjača u kojima je ležalo 6 meseci). To su moguće jer te mere zaštite svoga tržišta nisu zabranjene – to su indirektne mere koje otežavanja uslova pri uvozu svinjskog mesa, ne kršeći SSP sa EU.

Ponovo će dobit završiti kod klaničara i trgovaca jer oni dolaze do “živog” novca koji na kašičicu isplaćuju uzgajivačima za njihov polugodišnji rad. Kako rešiti Gordijev čvor za uzgajivače svinja? Samo uspostavljanjem vertikalnog povezivanja uzgajivača, klaničara i trgovaca. Da li je to moguće? Nažalost u Srbiji je to teško, ali nije nemoguće.

Šta onda učiniti? Rešenje nam nudi danski model uzgoja, prerade i prodaje svinja i svinjskog mesa i prerađevina od njega. Interes tih velikih zadruga (kooperativa) je profit, ali svi u proizvodno i prerađivačkom lancu rade za dobrobit svih članova. Proizvođači nisu suprotstavljeni prerađivačima, nisu protiv trgovaca jer su oni sve to u jednoj zadruzi (kooperativi).

Svinjarstvo bez perspektive?

Šta država može da pomogne? Da poveže naučne institute, savetodavce, odobri povoljne kredite uzgajivačima da udruženi osnuju složene zadruge i tako prerađevine i sveže meso prodaju sami na tržištu. Tako će u startu biti povoljniji u ponudi od klasičnih klaničara i trgovaca jer samo profit nije jedini cilj. Zadrugari vode računa i o tome koliko porodica ekonomski egzistira od toga rada. Treba tu višegodišnjeg napora, planiranja i sloge među članovima zadruge, ali rezultat će upravo rešiti sadašnji problem – ucene klaničara i trgovaca.

Država ima svoju ulogu u promociji genetskih boljih rasa svinja, u dodeli finansijskih sredstava (ali ne kao sada – da pare, zadrugari kupe opremu koja ne odgovara njihovim potrebama i ostanu bez finansija za proizvodnju sa opremom koju malo koriste), u povezivanju instituta sa proizvođačima (stalne obuke – kako uzgajati svinje da se dobije bolja mesnatost svinja, smanje troškovi u uzgoju, ustupanjem prostora za preradu od bivših kombinata, angažovanjem stručnjaka iz oblasti tehnologije uzgoja, prerade, trgovine, marketinga kojima će država plaćati platu u prvoj godini rada…). To je mnogo manje nego subvencije od 20 – 50.000 evra po radnom mestu inostranim kompanijama.

Dugoročno ste rešili problem proizvođača, podstakli razvoj te regije, zaposlili domaće stanovništvo i doprineli da domaća proizvodnja bude sa višim stepenom prerade – moguće i da dospe na inostrana tržišta jer svi znamo za italijanski Prosciutto di Parma, španski Jamón Ibérico čija cena je od 50 do 80 evra za kilogram – gde je naša šunka, kulen i pršut na trpezama u EU? Tu država može da puno učini svojom infrastrukturom i logistikom.

Ne smemo zaboraviti ni zdravstveni aspekt ishrane domaćeg stanovništva uvezenim svinjskim mesom – naši uzgajivači koriste non GMO soju u procesu proizvodnje dok je uvezeno meso svinja koje se hrane GMO sojom iz Brazila i Argentine. Da li je to bezbedno – mišljenja naučnika su različita, ali zašto rizikovati zdravlje svojih građana – radi većeg profita? Ne zaboravite da te paštete i viršle jedu naši najmlađi!