Značaj kalcijuma u ishrani životinja

 

U telu se kalcijum nalazi najvećim delom vezan sa fosforom. Zajedno sa njim čini oko 75% procenata životinjskog tela. Iskorišćavanje Ca iz hrane i njegov promet zavise od količine fosfora u hrani i prisustva vitamina D. Zato je opravdano paralelno razmatranje ova tri sastojka. Izrazit višak sadržaja fosfora u hrani sprečava iskorišćavanje kalcijuma iako se ovaj nalazi u hrani u optimalnoj, potrebnoj količini. Slično se dešava sa fosforom kada je kalcijum u izrazitom suvišku. Otuda se govori o optimalnom odnosu kalcijuma i fosfora, a kao optimalan uzima se odnos koji postoji u kostima 2:1.

Značaj kalcijuma u ishrani životinja

U praksi ishrane domaćih životinja odnos kalcijuma i fosfora u hrani je često znatno širi na primer do 6:1 kod preživara na ishrani senom (naročito na ishrani leptirnjača) i do 1:5 kod svinja na ishrani žitima. Izgleda da su preživari bolje adaptirani na široke odnose kalcijuma i fosfora, nego nepreživari.

Kod šireg odnosa Ca i P u hrani neophodna je, za njihovo potpuno korišćenje, veća količina D vitamina. Kod obilja D vitamina odnos Ca i P gubi značaj kao faktor, koji utiče na njihovo iskorišćavanje. Što je odnos optimalniji potreba u D vitaminu se smanjuje, ali i kod optimalnog odnosa i dovoljne apsulutne količine Ca i P neophodan je vitamin D za njihovo korišćenje.

Kalcijum iz hrane resorbuje se (vari se) 30-50 %, kako je to potvrđeno u ogledima sa radioaktivnim kalcijumom. Resorpcija Ca (i P) u vreme mlečne ishrane iznosi 95-99%.

Resorbovani kalcijum u višku deponuje se u kostima koji služe kao depoi kalcijuma. Ove rezerve mogu da budu tolike da pokrivaju tekuće potrebe životinje u toku 3-4 meseca uz kalcijum iz hrane, koji sam nije dovoljan za pokriće ovako visokih potreba.U ishrani preživara i konja češći je nedostatak P nego Ca. Obrnuto je kod svinja i živine.

Višak Ca u hrani (2-3 puta veće količine od potrebnih) nepovoljno utiče na resorpciju P i na resorpciju mangana, cinka a verovatno i drugih oligoelemenata i vitamina A.

Paša i seno bogati su kalcijumom. Kao naročito bogati izvori kalcijuma služe razni oblici CaCO3: kreda, krečnjak, mramor, zatim koštano brašno, ljuske od jaja i školjaka i slične materije. Ova mineralna hraniva sadrže 30-38% Ca. Potreba u Ca kreće se od 0,2-0,6% kod biljojeda zavisno od doba života i proizvodne kategorije, kod svinja od 0,5 do 0,8%, kod živine od 0,8 do 1,2% i kod koka nosilja od 2,5-3,5% u suvoj hrani.