Livadski vijuk – trava pogodna za plavne terene

 Livadski vijuk (vijulja, vlasnjača) je univerzalna visokokvalitetna trava koja daje dobre prinose. Nekada je u svetu živela u prirodnim sastojima, ali se sada sve ređe nalazi. Stočari je cene, pa su je iz Evrope preneli i na pašnjake Sjedinjenih Američkih Država. Autor – Savetodavac Radosavljević Dragan

 Najviše se nalazi na plavnim livadama s kojih se skida krma za stoku. Ali, pošto ova trava odlično pokriva zemljište (obrazuje polu rastresiti bus), pogodna je za zatravljivanje igrališta i aerodroma. Živi od šest do osam godina, a puni razvoj dostiže u trećoj godini života.

 U prvoj godini slabo uspeva da se bori za prostor u smeši s drugim biljkama.To je visoka trava ( i do metar), ali joj je lisna masa formirana prizemno, pa je zato dobra za pašu i za zasnivanje livada.Odgovaraju joj teža i plodnija zemljišta, naročito u rečnim dolinama.

Može se zalivati plavljenjem, jer podnosi dugotrajni boravak pod vodom (čak i do pet nedelja). Dosta dobro podnosi i zasenu.

Livadski vijuk – trava pogodna za plavne terene

U smeši sa žutim zvezdanom, belom detelinom ili drugim leguminozama, livadski vijuk formira odličan pokrivač za zaštitu zemljišta od erozije vodom. Sporo se razvija, ali dobro obnavlja. Proizvodnost livadskog vijuka je velika.

Od svih trava najbolje podnosi gaženje. Kosi se tri puta. Prvi otkos je u vreme punog metličenja, a pre cvetanja. Ako se koristi za ispašu, stoka se pušta na pašnjak pre metličenja. Odličnog je ukusa, pa je stoka rado jede.

Za setvu čistog useva potrebno je 40 do 45 kilograma semena po hektaru, a u smešama učestvuje od 10 do 30 odsto, zavisno od namene travnjaka i međusobne trpeljivosti trava u smeši.

Zelene mase može se godišnje nakositi 45 do 50 tona, a sena od 9,5 do 12 tona po hektaru. U senu ima 15 do 16 odsto sirovih proteina.

Korišćen tekst “Krmne biljke i silaža“, autora: dr Borivoje Mišković, dr Miladin Miladinović, dr Stevan Bačvanski, dr Sofija Vučetić, dr Timotej čobić, dr Ilija Šibalić