Awassi ovca nije zahtevna, ona i pase i brsti !

 Awaasi ovca – Pasmina awassi je dobila ime po beduinskom plemenu El avas. Postoji gotovo 5.000 godina (Epstain). Rasprostranjena je na područjima Jordana,  Egipta, Sirije i Izraela. Neselekcionirani primerci ove pasmine i danas, kao što je to bio slučaj pre provedene selekcije, imaju mlečnost od 6,0 lit. mleka u laktaciji.

Veliki revolucionarni preokret se dogodio kada je 1950. godine Finci, (vrstan selekcionar i naučnik) započeo visokoorganizovanu selekciju smera mleko – meso. Selekcija je počela kontrolom 22.549 awassi ovaca, (od ukupnog fonda od 110.000 ovaca u Izraelu) izabranih fenotipskom metodom procene, pre svega veličinom i formom vimena. Formiran je pre-nucleus od 2.700 najboljih ovaca raspoređenih u 9 stada sa prosečno 300 ovaca, uz adekvatan smeštaj i ishranu.

Postignuta je prosečna mlečnost od oko 400 litara mleka, po grlu, u laktaciji. Najbolja ovca, u kontrolnoj 1974. godini, u trećoj laktaciji od 289 dana, imala je mlečnost od 1.282 litre mleka, sa 7,01% mlečne masti.

Rezultat : Unapređena izraelska awassi ovca 

Awassi rasa – karakteristike

Pasmina ima izražen instinkt stada. Ovce su dobre majke, a ovnovi imaju izražen libido. Izuzetno je prilagodljiva na razne klimatsko-geografske i uzgojne uslove. Posebno je pogodna i sa lakoćom podnosi duga, sušna i vruća leta ali joj nisu problem ni hladne kontinentalne zime. Njena je sposobnost da istovremeno pase i brsti. Neprobirljiva je te iskorištava najnekvalitetnije bilje, žbunje i trnje što ovu rasu čini pogodnom i za intenzivno i ekstenzivno uzgajanje

• Masa 55 – 70 kg kod ovaca i 80 – 125 kg kod ovnova;
• Jaka konstitucija, posebno dobro razvijene noge;
• Ispupčeni profil kod oba pola, glava je pokrivena kusom crvenkastom, ali i smeđom, crnom i belom dlakom, vrat je pokriven dlakom u nijansama glave. Stomak je neznatno ili uopšte nije pokriven vunom. Noge su u donjem delu pigmentirane;
• Ovce su sa ili bez rudimentiranih rogova, dok su ovnovi rogati;
• Vimena su velika, dobro formirana i povezana, sa sisama pogodnim za mašinsku i ručnu mužu;
• Runo je otvoreno sa pramenovima šiljatog oblika, sjajne oštre i dugačke dlake, upotrebljive za grublje proizvode (tepisi i sl.). Proizvodnja vune po grlu je oko 2-2,5 kg kao tercijalan proizvod;
• Kompozicija mleka je sledeća: masnoća 6,8-7,5%, proteini 5,5-6%, uobičajena dužina laktacije je oko 200 dana, neretko 240-270 dana. Postoje primeri kada laktacija traje do ponovnog janjenja;
• Prosečna mlečnost u Izraelu je oko 350 – 500 litara mleka;
• Od jedne čistokrvne awassi ovce moguće je dobiti 70 – 90 kg belog ovčijeg (tip feta) sira, godišnje.
• Interesantan je i kvalitet posnog mesa ove rase ovaca jer se loj taloži u repu, te neznatno u drugim delovima tela, što mesu daje izvrstan kvalitet (i bez prisustva ponekad “neprijatnog” mirisa janjetine). Meso awassi pasmine je crvenkasto, izuzetno ukusno. Daje „krckavo” pečenje zbog čega je na bliskom istoku meso ove rase znatno skuplje od ostalog ovčjeg mesa.

Prema izveštaju iz 2000 god. (ing. Karmen Sinković, Hrvatski stočarski selekcijski centar), objavljenom u mlekarskom listu 5/2001, prosečna proizvodnja mleka meleza awassija (na dostignutom nivou) je 202 kg laktacijskog mleka; istočnofrizijska 154,99 kg.

Evidentna je superiornost rase i meleza, posebno njihova izdržljivost, mogućnost brzog i jeftinog stvaranja awassi meleza u velikom broju i heterogenosti kao osnove za dalju selekciju.