Sumpor je neophodan u prolećnoj prihrani pšenice !

Sumpor je neophodan – U svojoj ishrani biljke koriste vrlo veliki broj elemenata i to uglavnom poreklom iz zemljišta u vidu mineralnih soli i vode. Jedan veći broj spada u grupu neophodnih (esencijalnih), dok se drugi ubrajaju u korisne.

Pod neophodnim elementima smatraju se oni koji zadovoljavaju sledeće fiziološke kriterijume:

1. • ako nedostaje ovaj element biljka nije u stanju da završi svoj životni ciklus (bilo vegetativnu ili reproduktivnu fazu),
   • nedostatak elemenata izaziva karakteristične promene u životu biljke, koja može biti otklonjena samo dodavanjem tog elementa u hranljivi medijum ili direktnom aplikacijom,
   • element mora direktno učestvovati u ishrani biljaka i njegovo delovanje mora na taj način biti ispoljeno, a ne od nekog sekundarnog efekte

U fiziologiji biljaka, odnosno njihovoj ishrani, uobičajena je podela neophodnih elemenata na makroelemente i mikroelemente. U grupu makroelemenata spadaju: C, O, H, N, P, K, Ca, S i Mg, a grupu mikroelemenata sačinjavaju: Fe, B, Mn, Zn, Cu, Mo i Co. Ovakva podela nije terminološki najadekvatnija jer se ne radi o „velikim“ i „malim“ elementima, već o količinama koje su potrebne biljkama za njihov razvoj. Otuda se u stručnoj literaturi, kada je reč o mikroelementima , koriste i termini Trace Element, Spurenelemente, Oligoelement, mikrohranjivi element, koji tačnije izražavaju njihovu kvantitativnu ulogu u ishrani biljaka.

 Sumpor je neophodan u prolećnoj prihrani

Poslednjih sedmica na terenu PSSS Smederevo, a verujem i na terenima drugih službi, pojavilo se azotno đubrivo sa velikim procentom sumpora. U nekim azotnim mineralnim đubrivima ga ima i do 30%. Proizvođači pre svega se pitaju kakvu će reakciju napraviti na usevima strnih žita pre svega, a i kod primene za jare useve. SUMPOR se ubraja u grupu sekundarnih makroelemenata. Izuzetno je važan element za sve žive organizme, otuda njegov sadržaj u biljkama ima važan značaj za zdravlje ljudi i životinja. Ima presudnu ulogu u izgradnji proteina i povećava sadržaj proteina kod biljaka. Ima višestruki značaj za pravilan razvoj biljaka, utiče na bolje iskorišćavanje azota i povećanje njegovog sadržaja u biljkama, povećava otpornost biljaka prema patogenim organizmima i značajno utiče na otpornost na stresne uslove kao sto su suše, visoke i niske temperature.

Vodorastvoran je i samim tim za biljke pristupačan i lako usvojiv. Istraživanje uticaja sumpora na prinos i kvalitet zrna kukuruza sa ciljem da se utvrdi kako navodnjavanje kukuruza termalnom vodom koja je prirodno obogaćena sumporom je sprovodio mr. Dragan Tomić i Suzana Perošević. Oni su utvrdili da je korišćenje ovakve vode imalo uticaj na povećanje prinosa. čak je povećanje prinosa bilo veće na kiselim zemljištima nego na neutralnim i sa većim procentom humusa. Takođe bitno reći da sumpor pomaže povećanju procenta lako pristupačnog fosfora, ali zbog oslobađanja sumporne kiseline i vodonikovog jona, prilikom primene (amosulfana i sličnih) što utiče na Ph vrednost zemljišta tako što ga zakišeljava.

Preporuka je da se na kiselim zemljištima izbegava upotreba ovakvih mineralnih đubriva ili da se smanji upotreba na minimum.