Vinove loze i osetljivost prema mrazu zavisi od stepena njene biološke aktivnosti. Najveću osetljivost vinove loze ispoljava u početku vegetacionog perioda, a najmanju u postperiodu fizioliškog mirovanja. Ovako ponašanje vinove loze dovodi se u vezu sa udelom vode u tkiva pojedi nih organa. U zrelim lastarima najmanjeg udela vode ima preko zime. S približavanjem vegetacionog perioda udeo vode raste i otuda povećana osetljivost vinove loze prema mrazu. Najosetljiviji su sočni delovi i organi kojo se naleze u fazu interzivnog rastenja vinove loze.
Ako bi se najznačajniji delovi na stablu svrstali prema stepenu svoje osetljivosti dobio bi se sledeći raspored:
- mladi lastarići,
- lišće,
- zeleni lastari,
- grožđe,
- vrhovi zrelih lastara,
- okca,
- zreli lastari,
- kordunice i krakovi,
- glava čokota.
Neki organi, kao što su cvasti i cvetovi, ne trpe povrede mrazom jer je
vreme njihovog pojavljivanja ograničeno na onaj deo godine kada se mrazevi izuzetno retko javljaju. U ekološkim uslovima naših vinogradarskih rejona retko dolazi do pojave oštećenja korena vinove loze mrazom.
Izmrzavanje pojedinih organa vinove loze javlja se na različitim temperaturama. Sasvim mladi lastari i lišće izmrzavaju na -2° do -3° C Tanke žile prečnika 1-3 mm izmrzavaju na -5°C dok celi korenov sistem strada na -8 do -10 ° .
Za zimske okca se uzima kao početna kritična temperatura -15°C . Međutim, poznato je da okca mogu nastradati i na -6°C. Ovo se dešava kada mraz nastupi odmah posle kiše, pa se na okcima formira poledica čijim se delimičnim otopljavanjem pritiskuje vazduh iz zaštitnog vunastog omotača . Do izmrzavanja zrelih lastara u većini sorti dolazi tek na -25° C dok se izmrzavanje svih nadzemnih nezaštićenih delova javlja na teperaturi nižoj od -30°C.
Veća ili manja otpornost prema mrazu je nasledna osobenosti gajenja sorti loznih podloga. Međutim, postoji niz ampelotehničkih mera koje dovode do pojačane otpornosti loze prema izmrzavanju. Sve mere koje izazivaju intenzivno rastenje i dobro sazre -vanje lastara ( pravilo đubrenje, normalno opterećenje rodom, lačenje, privezivanje, zaštita od bolesti i štetočina) dovode do stvaranje većih količina rezevnih hranljivih materija u tkivima loze i povećavaju njenu otpornost prema izmrzavanju.
Da ne bi došlo do izmrzavanja korenovog sistema od posebnog je značaja blagovremeno uklanjanje površinskih žila. Uklanjanjem ovih žila utiče se na stvaranje dubokog korena i smanjuje se opasnost od izmrzavanja.
U vreme podizanja vinograda treba preduzeti niz preventivnih mera u cilju ublažavanja dejstva mraza.
- Pravilan izbor položaja za vinograd,
- izbor sadnog materijala, priprema zemljišta ,
- dubina sađenja,
- podizanje zaštitnih pojaseva
sve su to mere koje, ako se pravilno izvedu, smanjuju opasnost od izmrzavanja.
Intenzitet mrazeva i otpornost vinove loze prema njima menja se od jeseni do proleća, a povrede na loze od kojih dolaze pod uticajem ovih mrazeva su različite.
Otuda se javlja potreba da se odvojeno razmotri pojava jesenjih, zimskih, prolećnih mrazeva, povrede koje ovi mrazevi izazivaju i mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja izmrzavanje i posledica izmrzavanja.
No comments:
Post a Comment