Orah (Juglans), jeste drvenasta biljka iz familije Juglandaceae, koja dostiže zavisno od sorte, visinu između 10 – 40 metara (prosečno oko nekoliko metara jer se zbog berbe na plantažama sadnice orezuju i potkraćuju).
Smatra se da postoji oko dvadeset vrsta oraha, koje se uzgajaju na području Južne i Istočne Evrope, kao i u Japanu; Argentini; Kanadi; Kaliforniji, a svakako je najpoznatija i najviše uzgajana sorta takozvani „domaći orah“.
Inače je poznato da su sorte oraha praktično „nacionalizovane“, te tako svaka zemlja im asvoju autohtonu vrstu, koja je najbolje prilagođena određenim klimatskim uslovima i kvalitetu zemlje u kojoj se ovo voće uzgaja.
Uzgajanje oraha – priprema zamljišta, vreme sadnje i najpovoljniji klimatski faktori
Po pravilu se orah sadi u jesen ili u proleće (mada se po savetima stručnjaka preporučuje jesenja sadnja, jer su tada i klimatski uslovi bolji, a i sam prirast sadnica je veći u toku prve godine od formiranja zasada).
Orah najbolje „uspeva“ iz sadnica (ređe iz semena, jer je tada potrebno oko 10 – 15 godina da se uberu prvi plodovi), a pre svega zbog ubiranja vrlo zdravih i kvalitetnih plodova (mada je i samo stablo oraha, prosečne dužine oko 2 – 2,5 m veoma kvalitetno, i koristi se za izradu jako skupog, dugotrajnog i lepog nameštaja, ređe za ogrev, jer je orahovo stablo puno vlage).
Kao voće, orah je vrlo prilagodljiv, te podnosi vrlo različite klomatske uslove i razne kvalitete zemljišta, a o čemu će više reči biti i u nastavku ovog teksta.
Najpovoljniji klimatski uslovi za uzgajanje oraha
Iako se orah smatra, kako je i napomenuto, vrlo otpornom vrstom voća, njemu ne pogoduju niti suviše niske ni pak previsoke spoljne temperature (pa je osetljiv na rane prolećne mrazeve ili na niske zimske temperature, odnosno na letnje sušne periode).
Za uzgoj oraha su u prvim godinama vrlo štetni mrazevi (posebno u vreme formiranja vegetacije na mladicama biljke u proleće), te stoga ova voćka bolje i raste i rađa u uslovima toplije klime.Korenski sistem oraha, u fazi mirovanja, može da „prođe bez oštećenja i na temperaturama od oko – 10 ˚ C, ali zato mladi listovi i zameci plodova, ne mogu da opstanu na temperaturama ispod 0 ˚ C ili -1 ˚ C; cvetovi oraha koji su se formirali, ne podnose niže temperature od – 2 ˚ C i/ili pak – 3 ˚ C.Vrlo je važno napomenuti, da je za dobru rodnost oraha neophodna sunčeva svetlost, te da u njenom nedostatku, biljka može da raste u visinu sasvim nesmetano, ali će joj zato rodnost biti znatno umanjena.
Priprema zemljišta za sadnju oraha – predobrada i kvalitet podloge za sadnju
Orah najbolje uspeva na neutralnim ili blago alkalnim podlogama, čiji je pH između 6,5 ili 7,5, a koja su plodnija i dovoljno porozna (jer orahu ne pogoduje prevelika vlažnost tla).
Smatra se da su za sadnju ovog voća, najbolja ona zemljišta koja su „pod nagibom“, a posebno su dobra takozvana „nanosna ili aluvijalna tla“, koja su nastala nanosima rečnih tokova ili potoka, i koja sadrže i dovoljno organskih materija (humusa), kao i peska koji je važan za propusnost tla.
Pravilo je da se na našim prostorima orah sadi na nadmorskim visinama od oko 600 – 1000 m, a može da uspe i na slabije plodnom tlu, koje je i kamenito i koje je bogato krečnjakom ili glinom.
Predobrada zemljišta podrazumeva mehaničko i hemijsko tretiranje protiv korovskih biljaka, kao i oranje i zatim đubrenje i navodnjavanje pre nabavke sadnog materijala. Vrlo je važno da se iz zemljišta koje je namenjeno za sadnju oraha, ukloni korenje koje je pak zaostalo od prethodnih drvenastih kultura, te da se i obezbedi dobar „odvod vode“, jer korenski sistem oraha nikako ne podnosi stajaću vodu i u njoj brzo satrune.
Posle pomenute pripreme zemljišta, ono se uzore na brazde do dubine od oko 80 cm, te se dalje i nabavlja potreban sadni materijal.
Nabavka sadnica oraha i postupak sadnje
Kao i u ostalim voćnim sortama, najvažniji je kvalitet sadnog materijala, te je preporuka da se ili kupe sertifikovane sadnice, ili da se one nabave od proverenih poljoprivrednih proiuzvođača.
Sadnja oraha, a kako je napomenuto, može da se vrši i iz semena, ali je daleko bolje da se kupe kalemljene sadnice (koje su vrlo skupe jer su retke kao takve), jer je u tom slučaju mnogo bolji i prinos i kvalitet plodova.
Po mišljenjima stručnjaka, najbolje je da se kupuju i zasade one sadnice koje nemaju krošnju, te da se kupuju samo one mlade biljke koje imaju dobro razvijen i razgranat korenski sistem, već u samom rasadniku.
Sadnja oraha – postupak sadnje i održavanje zasada
Ovakav oblik sadnje se naziva „vaza oblik“, i pogodan je za formiranje plantaža oraha, a koje se pak prave tako što se formiraju razmaci sadnje – 10 x 10 ili 10 x 9 metara, mada se kod sadnica koje su bujnije može formirati razmak od 5 x 5 metara između sadnica.
Dakle odgovor na pitanje kako se sadi orah, i nije toliko komplikovan, te se preporučuje da se sa njim ne zasađuju one biljne ili voćne culture kojima orah svojom senkom onemogućava rastenje i napredak. Pretpostavlja se (a zavisno od pomenutih razmaka sadnje), da je potrebni broj sadnica oko 400 ili 800 komada po hektaru, a svoju punu rodnost orah zavisno od sorte dostiže otprilike nakon 10 ili 15 godina od formiranja zasada.
Održavanje zasada oraha – navodnjavanje i đubrenje
Preporučljivo je da se nakon sadnje, svaka sadnica pođubri sa oko 20 – 30 kg stajskog đubriva (a pri tome paziti da se ono nikako ne stavlja blizu korena ili uz samu sadnicu, već nešto pliće i/ili “površnije”).
Jednogodišnji zasadi oraha imaju i velike potrebe za mineralnim đubrivom, te se i preporučuje prihrana sadnica sa oko 100 gr po svakom stablu (čistim azotom), a zatim se pak ta količina dalje svake sledeće godine dva puta povećava (jer se smatra da zasad oraha, a koji daje oko 4 – 5 tona plodova po hektaru godišnje, isposti zemljište i oduzme mu oko 150 kg azotnih materija).
Preporučuje se da pre stvaranja vegetacije, svakoj sadnici oraha u prvoj godini sadnje, treba da se doda oko kilogram KAN-a, što je ujedno i prva mineralna prihrana pre bujanja sadnica.
Zemljište se okopava ručno 2 ili 3 puta u trećoj godini od sadnje (oko sadnica), uz istovremenu mašinsku obradu zemlje između sadnica, te kako bi se sprečilo stvaranje trave i korova, a koji u zemljištu zadržavaju višak vlage.
Što se tiče procesa navodnjavanja, on zavisi od količine padavina po godini sadnje (optimalno je oko 750 ili 800 mm kubnih kiše), te se u takvim uslovima samo jednom godišnje obavlja ručno zalivanje zasada, uz praćenje uslova i stanja održavanja vlažnosti zemljišta.
Smatra se da je za navodnjavanje oraha najbolje koristiti takozvano površinsko navodnjavanje po sistemu brazde, jer višak vode odnosi minerale iz zemljišta, koji su za razvoj sadnica vrlo važni i potrebni, dok sa druge strane voda i prodire u dublje slojeve i tako se zadržava i dovodi i do baš lakog i brzog truljenja korenskih izdanaka.
No comments:
Post a Comment