Guske – pravilan smeštaj i načini ishrane !

 Mali broj uzgajivače se odlučuje na njihov uzgoj, jer je za guske pravilan smeštaj od velike važnosti. Ishrana je važna, ali veliki deo uzgoja mogu biti na paši. Da li ste probali paštetu od guščije džigerice? Kažu priznati kuvari da je ona iz raja izašla kao hrana za bogove. Kod nas tov gusaka nije intenzivno zastupljen – krivac je manjak informacija i uslovi za izlazak na tržište. Što je skupo to i vredi kažu mnogi – onda je pašteta od guščije džigerice sigurno vredna.

Kako početi, kako postići da Vam trud i novac bude vraćen? Pročitajte članak autora Jakšić Kosovke iz PSSS Srbije i krenite.

U tovu pataka i gusaka, slično kao i u tovu pilića, koriste se tri sistema ili načina držanja:

• podni,
• baterijski i
• ekstenzivni.

Pored toga koristi se i kombinacija podnog i ekstenzivnog sistema u vidu poluintenzivnog sistema.

Podni sistem se najčešće primenjuje u prvoj fazi tova, kada je pačićima i guščićima potrebno zagrevanje. U intenzivnoj proizvodnji, a često i u proizvodnji sa malim jatima na okućnici, primenjuje se do kraja tova. Podrazumeva držanje plovuša na betonskom (ređe zemljanom) podu koji je pokriven prostirkom. Ako se na gazdinstvu za držanje plovuša koriste već postojeće prostorije ili objekti, podovi mogu biti i drugačiji (cigla, daska i sl.)

Sa obzirom na to da plovuše zahtevaju dosta vode i često je u znatnoj meri rasipaju, pa tako vlaže prostirku, deo poda, a ponekad i cela njegova površina, pokrivena je plastičnom ili drvenom rešetkom, odnosno žičanom mrežom. U prvim danima gajenja mladunaca ova rešetka ili mreža pokriva se papirom, plastičnom folijom ili nekom vrstom tkanine.

Guske – pravilan smeštaj i načini ishrane

Baterijski sistem retko se koristi u proizvodnji na velikim industrijskim farmama, uglavnom zbog visokih troškova ulaganja u baterije i mogućih ozleda plovuša, koje im značajno smanjuju vrednost. Međutim u prvoj fazi gajenja mladunaca uz zagrevanje, ili na kraju tova odraslih grla, pogotovu u tovu na masnu jetru, baterijski sistem je često prikladan, opravdan i korišćen, jer omogućava da se u skučenom prostoru drži znatno veći broj plovuša nego na podu. Kod nas se koriste i baterije ili kavezi napravljeni po metodi “uradi sam”, od drveta i žičane mreže, a ponekad izrađeni i od starih metalnih kreveta ili drugih delova iskorišćenog i rashodovanog nameštaja.

Ekstenzivni (pašnjački) sistem podrazumeva gajenje pataka i gusaka na tradicionalan, strinski i “prirodan” način, na ispustu obraslom zelenim biljkama (pašnjaku, livadi, utrini) i na dostupnim vodenim površinama (reke, kanali, bare, ribnjaci). U zaista starinskom vidu koriste se u toplijoj sezoni (od proleća do jeseni) u ponekim seoskim dvorištima i na salašima sa malim jatima pačića i guščića koje izvode i prvih nedelja vode kvočke (raskvocane kokoši, ćurke ili guske).

Poluintenzivni sistem podrazumeva kombinovano korišćenje podnog sistema i ograničene površine ispusta. Primenjuju ga proizvođači koji poseduju manja imanja, pa su prinuđeni da za patke i guske odrede manje ispuste.

Ishrana gusaka

Guske su veoma izdržljive i visoko otporne na različite bolesti. Kao izrazito pašna životinja guska može živeti gotovo isključivo od dobre paše. Zahvaljujući ovome, u toku letnjeg perioda ishrana gusaka se može zasnivati na paši uz dodatak manje količine smeše koncentrata na bazi žitarica (ječam, ovas, kukuruz), čija količina zavisi od količine i kvaliteta paše. Treba voditi računa da visina biljaka ne prelazi 8-10 cm. Ishrana je potpunija ako je zelena masa sastavljena od slatkih trava i leguminoza.

Ishrana gusaka nosilja – Guske imaju sezonsko nošenje, koje se odvija u toku zimskog perioda (februar – april). Potrebe gusaka u vreme nošenja i leženja jaja su povećane i treba ih hraniti smešama koncentrata za kokoši nosilje. Od ishrane gusaka u ovom periodu zavisi kasnija nosivost i kvalitet jaja. Ishranu gusaka koje ne nose jaja treba zasnivati, uglavnom na paši, uz manji dodatak zrnastih hraniva. Dnevna količina koncentrata po jednoj guski treba da se kreće od 100 do 150 grama.

Ishrana guščića – u prvim nedeljama života neophodno je uskladiti sa intenzitetom porasta. U toku prvih 60 dana dostižu telesnu masu od 3,0-3,5 kg. Za ishranu guščića u prve 3 nedelje treba koristiti smeše koncentrata za ćuriće, sa oko 18% sirovih proteina. U starosti od 3 do 6 nedelja guščiće treba hraniti smešom koncentrata sa sadržajem proteina od oko 16%. Uz postepeno privikavanje na pašu, guščići sa 8 nedelja starosti mogu podmirivati najveći deo svojih potreba sa pašom. U prvim danima života zbog intenzivnog porasta preporučuje se što češća ishrana guščića (5-6 puta u toku dana). Brašnastu hranu treba kvasiiti sa vodom. Peletirana hrana je u prednosti nad brašnastom. Za intenzivan tov guščića preporučuje se upotreba kompletnih smeša koncentrata (guščići već sa 7 nedelja starosti mogu ostvariti telesnu masu od 4 do 4,5 kg.

Tov gusaka se može se podeliti u dva perioda:

U toku prvog perioda guske se drže na pašnjaku i hrane zelenom hranom.

U drugom periodu se postepeno prelazi na ishranu smešama koncentrata. U poslednjih 30 dana tova hrane se sa smešom po volji. Tov mladih gusaka se završava u starosti od oko 8 meseci. Da bi životinje konzumirale što veću količinu hrane, natopljenom zrnu od kukuruza se dodaje mala količina masti i soli. Na početku tova guske mogu u toku jednog dana konzumirati 200-300 g kukuruza, dok kasnije ova količina dostiže i do 1.000 grama. U ovako tovljenih gusaka može se dostići težina jetre od oko 700 do 1000 grama (masna jetra je veoma vredan i cenjen proizvod u ishrani ljudi).